Српски рјечник

1. ва̑р, m. Србији) н. п. из вара клепати што, т. ј. врло угријати па исклепати, die Gluth, die Glühhitze, ardor.
2. ва̑р, f. Хрв.) die Hitze, fervor: прошла ју је вар (рече се за жену која је у годинама већ превалила).

Речник говора Прошћења

ва̑р, , м.опрез.Бидни на вару да ти вуци овце не покољу.