Српски рјечник

1. ва̑р, m. (у Србији) н. п. из вара клепати што, т. ј. врло угријати па исклепати, die Gluth, die Glühhitze, ardor.
2. ва̑р, f. (у Хрв.) die Hitze, fervor: прошла ју је вар (рече се за жену која је у годинама већ превалила).

Речник говора Прошћења

ва̑р, -а, м. — опрез. — Бидни на вару да ти вуци овце не покољу.