ва́рница, f.1.der Funke, scintilla, cf.[vide]искра. 2.(у Ц. г.)„оно што одскаче од врућа гвожђа кад се кује“, видиs. v.искра. 3.каца укопана у земљу, у којој опанчари коже залужују, Gerbergrube, fovea macerando corio.
Речник говора Прошћења
ва́рница, -е̄, ж. — искра. — Немојте варницом што запалити.