Српски рјечник

вѐзи̑р[*], вези́ра m. (pl. вези́ри , а у пјесмама има и вези́рови) der Vesir, vezirus: Не боји се цара ни везира — Браћо моја осам вези́ро̑ва̑.

Речник говора јужне Србије

вези́р м назив одмила који млада даје деверу, млађем мушкарцу из мужевљеве родбине или из суседства (Големо Село).