ве̄ре̑м, ве̄ре̏ма м.сушица, туберкула, од арап.verem им. оток, отицање. У језику прост. тур. нар. позната болест у плућима или у ком другом делу тела, јектика: Од ве̄ре̏ма је у̏мро. — Уфа̏тијо ве̄ре̑м.У ЕЧ., I, 266:Vehrem mubtela-i-emraz(верем заразна болест).— Упор.ве̄ре̑м па̏мук. — У В. и Br. Iv. н.
Речник говора јужне Србије
ве́рем м(ар.)(тур.verem – туберкулоза)мала дивља метвица Mentha pulegium L.„Набе́ри ми ве́рем да ле́чим плу́ћа”(Прешево).