вѐриге, ве̏ри̑га̑, f. pl.1.pl. v.верига [videверига]: Па поведе вранца за вериге.2.die Kesselkette, catena e qua pendet aenum. [cf.комостре (комоштре)]. У Грбљу кажу да вериге не ваља оставити да се љуљају кад се пињата или котао скине с ње, јер веле да су лађе на мору за оно вријеме у муци и невољи док се вериге љуљају. 3. [Вериге] једно уско мјесто у заливу Бокељскоме, гдје су горе с обје стране залив стијесниле. Приповиједа се да су се на ономе мјесту негда запињале вериге, да бродови непријатељски не би горе проћи могли, и зидине од стражара са обје стране још се виде.
Речник говора јужне Србије
вери́ге ж мн.ланац којим се коњу везују предње ноге кад је на испаши(Црна Река).
Речник говора Прошћења
вѐриге, ве̏рӣга̄, ж. мн. — 1.ланац за псе.2.ланац на који се качи котао и кува храна.