ве̏ћ, (cf.[2]ве̏ће) 1.schon, jam. [cf.јур]. 2.sondern, sed: није тако, већ овако. [cf.дали2, него1]. 3.већ ако, ausser wenn, nisi si. [cf.3вако, ван5, нако]. 4.(у горњ. прим.)videјош, noch, adhuc.
Речник косовско-метохиског дијалекта
ве̏ћ прил.осим, изузев. Можда је арнаут. порекла јер се арнаутски каже več=издвојен, посебан, засебан: Све̏ Арну̑ти, ве̑ћ две куће рисја̏ни што̏ смо.Воћ. — Ни̏кога до̏ бога ве̏ћ једну ста̏ру ба̏бу и једну ма̑јку што има. — Не̑м, ве̏ћ то̑.БП. — Ја̑, ако сам жи̑в, не̑ћу му то оста̏вит, ве̏ћ ако умре̑м. — У В.ве̏ћ3), а в. и Br. Iv. 1 vȅć прил. 3).