Српски рјечник

ви̏ти, ви̏јем (ви̏је̑м) (part. pass. ви̑тu. ви̑јен) v. impf. н. п. вијенац, тица вије гнијездо, winden, vieo.

Речник говора јужне Србије

ви́јем (импф. ви́јешем; трп. ви́јен) несвр. ушкопим пастува. „Он до́бро ви́је пасту́ви.” „Ово́ј ко́њче до́бро ме слу́жи откако́ је ви́јено” (Биљача).
ви́јем (имп. ви; импф. ви́јешем) несвр. плачем, обично гласно. „Немој да ви́јеш на ту́ђо гро́бље.” „Деца цел дьн ви́јев што ги гу не́ма ма́јка” (Врање).