во̏ља̑н, љна, љно adj. (во̑љни̑, на̑, но̑) 1. frei, sui juris: вољан си, du kannst es thun, , per te stat; Тако имао од куда давати и вољноме и невољноме! За здравље свакога јунака брата Ришћанина вољнога и невољнога (кад се напија). 2. guter Laune, guter Dinge, laetus: Вољан буди, царе господине.