Српски рјечник

вра́нче, вра́нчета, n. мали вран коњ, ein kleiner Rарре, equulus ater: Док ето ти једног Латинина | На вранчету коњу пеливану.

Речник говора јужне Србије

вра́нче с (мн. вранчики) птић вранић. „Де́ца доне́ли из шуму две вра́нчики” (Ратаје – Крмољ).