1. вр̏нут, вр̏нем несвр. даждити: Дал ҆ће вр̏нут ки̏ша до кно̏ћи? — Ки̏ша вр̏не и̏з неба, из земље̑. — У В. и Br. Iv. н.
2. вр̄ну̏т,
вр̑нем несвр. вратити, свратити: Вр̏ни ми, о Милади̏не, гове̏да из њиве. — Вр̄ну̏ли га од пу̑та. — Са се: Кад се вр̑нем да ми пла̑тиш. — Вр̑ни се, ако сме̑ш. — Ајде да се вр̑нем. Гојб. — Да се вр̑нете на стари̏ну. НСБ. — О, ја̑рки ме̏сецу, вр̏н се ова̏мо к Ја̑ркову. Гојб. — Те се вр̄ну̏ше. Прил. — Вр̄ну̏о се код ку̏ће. Гојб. — У В. вр́нути (се), вр̑не̑м (се) . вр̏нӯт м ген. мн. врну́та̄ врста морске рибе, скуша. – Да ми је врну́та̄ на гра̀деле, па русмари́на ѝ уја о̀д маслине̄!