РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

ву̀чић, m. 1. das Junge vom Wolf, pallus lupi: Наврани се вујо с вучићима. 2.  [Вучић] Mannsname, nomen viri. 3. (у Рисну) vide [1] бак.

Речник косовско-метохиског дијалекта

1. Вучи̏ћ, а м. и. у ДК. забележено 1761—1771 год. у Тинићу, Житковцу и Добродољу. — У В. Ву̀чић м. 2).
2. Вучи̏ћ, а срп. презиме: Мили̏ја Вучи̏ћ. (Клв.) У ДК. забележено 1779 год. у Прилужу: Іѡван ВꙊчић.