гава̏з, а м.од арап.kavvas им. првобитно војник оборужан стрелом и
луком — kavs. У тур. значи наоружан
момак који је некад пратио стране амбасадоре у тур. престоници, а доцније уопште
наоружан момак, Црногорац или епирски Арнаутин који је пратио представнике страних држава, који је чувао имовину страних поданика: Ко̑нцула иде̑ сас гава̏за. — У В.ка̀вȃз, кава́за м. , RJA. gа̀vȃz м. и kàvȃz, kaváza м.
Речник говора јужне Србије
гава́з м(ар.)(тур.kavas)1.наоружани пратилац и телохранитељ; стражар.„И ото́ше па́шини гава́зи”(нар. пес.)(Павловац).2.чувар манастира Св. Прохора Пчињског до 1912. године.„Ту́рци су одређу́вали гава́зи да чу́вав ма́настир”(Јабланица).