га̏зеп и газе̏п м.мука, страдање, од арап.gazab им. срџба, љутина: Bȁћa га га̏зеп. Гојб. — Ве̏лики смо газе̏п прету̏рили преко гла̄ве̑. — А. Је̏л жи̑в Бо̑жа? — Б. Жи̑в ку̏кавац за газе̏п. — В. и RJA. н.
Речник говора јужне Србије
Газе́п м (мн.Газе́пови) (ар.)(тур.gazap – несрећник;
срџба)породични надимак.„Тој је има́ње од Газе́па”(Врање).