Српски рјечник

га̏нач, га̑нча, m. Рисну) [cf. ганџа, канџа] 1. die Kralle (des Adlers), unguis. [vide канџа 1]. 2. der Hacken (auf Schiffen), harpago. [vide чакља 2].

Речник дубровачког говора

га̏нач в. ганчин.
га̀нчӣн, -и́на m (и: га̏нач, га̑нча) (тал. gancio) метална преклопљена кука која се прикопча уз повраз канте кад се захвата вода из бунара.Бро̏ка з ганчи́ном је на гу̀стије̄рни.