гла́вња [гламња] f. (асс.гла̑вњу, pl.гла̑вње, глава́ња̑, гла̀вњама) велико дрво што се ложи на ватру, ein grosser Balken Brennholz, lignum; auch ein grosses Scheit: Кратке главње, готови угарци; | Позна ђеца, готове сироте.
Речник говора јужне Србије
главња́ жболест која кукурузни клип и клас пшенице претвори у црну безобличну масу.„Главња́ ти удари́ла у му́муруз”(Куново).
Речник говора Прошћења
гла̑вња, -е̄, ж. — клада, дебело дрво стављено на ватру да гори. — Наложите тије главњи да се гријемо.