Речник говора јужне Србије

глога́њ м 1. кост, обично од ноге или руке, кад се скине месо. „Од ко́њске но́ге у шу́му са́мо на́шја глога́њи” (Честелин). 2. тврда израслина дугуљастог облика. „Коли́ки ми је глога́њ на но́гу изра́сја, не мо́гу ципе́лу да обу́јем” (Врање).