Речник говора јужне Србије

голомла́тљив, , дрво без грана; дрво које има гране само у врху. „Бе́ше једна́ голомла́тљива кру́шка, ве́тар ву све искрши́ја гра́њке” (Горње Требешиње). „Бо́рови су гу́сти, па су голомла́тљиви” (Ратаје – Крмољ).