Српски рјечник

го̏спођа Дубр. госпо̀ђа) f. 1. [госпоја] die Frau, Dame, domina, [cf. баница 2, бегиња, господарица]. 2. велика и мала госпођа, der kleine und grosse Frauentag, festum assumptionis, et natale B.M. V. [cf. госпођин дан, госпојина]. 3. cf. госпожда.

Речник косовско-метохиског дијалекта

Госпођа, планина, име потеса код с. Грабовца, општ. прилушка.

Речник говора јужне Србије

госпо́ђа ж в. господинка (Големо Село).

Речник дубровачког говора

госпо̀ђа ж угледна женска особа вриједна поштовања.Госпо̀ђа Ка́те је о̀стала госпо̀ђа и̏ о̄нда ка(д) су јон преса̀хли со̑лди. изр. госпо̀ђа о̀т куће̄ власница куће.Ми̑ смо ста̑ли и̏спод, а госпо̀ђа о̀т куће̄ повишѐ на̄с. госпо̀ђа а̀нтӣка̄ женска особа која је држањем, облачењем, понашањем, а нарочито својим погледима на свијет, сачувала старовремски дубровачки дух.Би́ла нам је да̀нас на̀ визити јѐдна пра̑ва̄ госпо̀ђа а̀нтӣка̄.