гре̏бе̑н, гре̏бена, m. (loc.гре̏бену и гребѐну) 1.die Krämpel, carmen. 2.die Schultern des Pferdes, humeri equini: Попео му се на гребен. — [Гребен] 3.der hervorragende Theil eines steilen Felsen, promontorium, wie bei Пореч. 4.зидина од старе куле више Спљета са западне стране Клиса.
Речник говора јужне Србије
гре́бен мкреста.„На коќошку помодре́ја гре́бен, да гу не́је фати́ла бо́љка?”(Куново).
Речник говора Прошћења
гре̏бе̄н, -а, м. — бријег, чије се обје стране нагло спуштају.