Српски рјечник

гре́да, f. (асс. гре̑ду, pl. гре̑де, гре́да̑) 1. der Balken, trabs. 2. Сријему) у води или риту дуж сухе земље, die Sandbank, syrtis. cf. [vide] пруд. 3. Ц. г.) велика стијена, или коса од камена: Скаче б’јесно од греде до греде — Неколика живе уфатише, | А остало низ греде сломише.

Речник говора Прошћења

гре́да, -е̄, ж.1. висока стијена, литица.Одјавише говеда испод греда, побиће иг камење. 2. дебело, отесано дрво, које се ставља испод патоса, испод тавана, преко потока и сл.