гр̀ли̑ћ, грли́ћа, m.н. п. у пушке, или у стакла [cf.грлин] 1.der Hals der Flasche, collum lagenae. 2.das Ende des Flintenlaufs, extremum canalis ignivomi [cf.грло6]. 3.(у Далм.)грло у чарапе, die Röhre vom Strumpf, fistula, canalis tibialis. [cf.грло5, назубак2].
Речник косовско-метохиског дијалекта
грли̑ћ, а м.постало као дем. одгр̏ло али сад се нема осећање дем. Отвор на пушци, на боци, крчагу. — У В. и у RJA. 1.gr̀lîć, grlíća м. a), b), d).