гу̏ба, f. der Aussatz, die Raude, lepra: губа га разгубала! губа вас поморила! (клетва козама); родило као губа (н. п. шљива, крушка, јабука), т. ј. врло.
/ гу̏ба / изр. смр̀ђет ко гу̏ба заударати, имати или ширити веома неугодан мирис. – Но̏ге му смр̀дӯ ко гу̏ба. – Ко̀јега̄ вра̑га о̀но̄ ку̏хају, смр̀дӣ ко гу̏ба! гу̏бе ѝ ране на̀ некога говорити ружно о некоме, окривљавати некога за нешто. – Нѐвјеста је ваља́на жѐна, ма све̏крва ѝ губе ѝ ране на̀ њӯ.
гу̏ба, -е̄, ж. — кожна болест. — Губа га разгубала.