де̑лба, е ж.даћа, дељење за душу. У Вучитрну народ приповеда да је де̑лба остала од св. Богородице. Кад су Јевреји распели Исуса Христа неко од Христових ученика, у жељи да сазна шта треба будући хришћани да чине кад их жалост и туга снађе, принесе Богородици нож и кришку хлеба. Да је се Богородица пробола оним ножем и хришћани би се у жалости убијали. Међутим Богородица је принесени јој нож и кришку хлеба примила и од кришке хлеба одрезала залогај и појела га. Од тада је остао адет, прича народ, да се за покој душе умрлих чини де̑лба.У В. и у РЈА н.