дѐрви̑ш,*дерви́ша, m. (voc.де̏рви̑шу) 1.Турски калуђер, der Derwisch, monachus turcicus: Богом брате, старишу дервишу.2. [Дервиш] у пјесминекака планина: Док бијела покликнула вила | Из Дервиша зелене планине. 3.од гвожђа као шиљак у чизмара, опанчара и ћурчија, die Pfrieme, fistula sutoria. [videпраљак].
Речник косовско-метохиског дијалекта
дерви̑ш, а м.1.припадник једног муслиманског реда, фиг. необично, чудно, страшно одевен човек: Кака̑в је, у са̑н се не сни̏јо, кај дерви̑ш. – 2.м.м. и.: Дерви̑ш ефе̄нди̏ја.Тур.dervišсиромашан човек, посвећен једном од муслиман. верских редова, облачи се на нарочити
начин и у већини случајева обитава у текији; врло побожан
човек. – У В.дѐрви̑ш, дерви́ша (вок. дерви̑шу). – У Вуч. се у вок. акц. не мења.