дика̏тпажња: Он сиро̏ма чини̑ дика̏т коли̏ко мо̏же.Арап.dikkatкоји на све пази, обраћање пажње. – У В. н.
Речник говора јужне Србије
дика́т м(тур.dikkat)пажња; старање, чување.„Шко́лован чове́к, па мо́рамо да му указу́јемо дика́т”(Лопардинце).„Не́је са́мо ко́зу да гу ку́пиш, она тра́жи дика́т”(Честелин).
Речник говора Прошћења
дѝкат, -а, м. — пажња, воља, заузимање, настојање. — Била сам добила дикат да служим свекра.