Српски рјечник

1. дѝра (ди̏ра) f. (у Херц., а у Дубр. ди̑ра) рупа н. п. на хаљини каквој (што је раздрто), das Loch, forameli.
2. ди́ра, f. (у Шум.) пут куд војска прође или иде, Durchzug eines Heeres, transitus exercitus.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ди̏ра, е ж. 1. крпа, дроња, стареж од рубља. — 2. Фиг. свака остарела и поабана аљина или њен део: Баци ту ди̏ру (мисли на неку хаљину или крпу којом жене главу везују). — У В. 1 дѝра (ди̏ра) ж. , у RJA. dira ж. Исп. опет тамо и реч ìzdirak, ìzdîrka м.