Речник косовско-метохиског дијалекта

дове̏с, дове̏дем (Бич., Вуч.) свр. Ако ти не оти̑днеш да гу узне̑ш, он гу не̑ће дове̏с. — Ти си би̏јо ми̏чак кад сам се ја дове̏ла (т. ј. удала). — Иди ти, дове̏шћу га ја. — У В. 1. довѐсти, довѐде̑м свр.