Речник косовско-метохиског дијалекта

допра̏вит, допра̏вим свр. 1. довршити, доградити: Дана̏с допра̏висмо мага̏зу. — Са̑пим да допра̏ву. Прил. — Иди, бре Мила̏не, допра̏ви. БМ. — Кад ћемо да допра̏вимо? БМ. — Са се: Ни̏кад се ова̑ на̏ша работа не̏ће допра̏вит. — 2. из овог правог значења развило се фиг. смршати, ослабити: То̑ ћe Са̄нфи̏лу допра̏вит (учинити да ослаби). — Са̑вка ми се нешто допра̏вила. — Ро̏бље ни се кре̏јт допра̏вило. Прил. — У В. до̀правити, ви̑м свр. и у RJA. dо̀praviti, dо̀pravîm свр. али значења им се разликују.