дости̏на, е ж.приличан, довољан број: Има̏о си дости̏ну.Бича. — У В. и RJA. н.У Историји Симе Милутиновића на стр. 204 налази се ова реч:„Пак их је још достина било“.
Речник говора Прошћења
достѝна, -е̄, ж. — мнозина, пуно њих. — Достина је њих вође долазила.