Речник говора јужне Србије

дрмо́њ м окошена трава с различитим бодљама, која се не даје стоци, већ се баца (Првонек).
дрмо́њ м решето за одвајање крупније плеве од жита. „Очи́сти дрмо́њ, тре́ба да ве́јемо жи́то” (Собина). „Про́шја си́то и дрмо́њ” (посл.) (Врање).