е̏лбет, елбе̏те и елбе̏тена, тур.elbet од арап.elbetet и elbette од elbettetenбезусловно, на сваки начин: А. Што си дола̏зијо? — Б. Ни̏шта, вала̑, теке да не̑сам код ку̏ће. — А. Е̏лбет, е̏лбет! — Б. Пошто о̏ћеш да зна̑ш, да ти ка̑жем пра̑. — Ти елбе̏те да не иште̏тиш ову̑.БМ. — Елбе̏тена, и о̑н и̏ска да жӣви̑. — У В.ѐлбетена̑ и у RJA. elbet и èlbetenа̑. нгрч.έλχходи, έλχτεходите. Зап. начин од гл. έρχομκι.
Речник говора јужне Србије
елбе́т(ар.)(тур.elbette)бар, макар.„Ка́жи елбе́т не́што.”„Да чу́јем од те́бе елбе́т не́што”(Трејак).