Српски рјечник

жва̏ло, n. Ц. г.) 1. н. п. вучје жвало, der Rachen, fauces. [vide чељуст 1]. 2. der Engpaß, fauces, vide ждријело. cf. кланац.

Речник говора јужне Србије

жва́ло с жаока. „Оста́ло му у npc жва́ло од пче́лу” (Биљача).