Српски рјечник

ждријѐло n. (у Херц.), ждри́ло n. (зап.) der Engpaß, fauces: ко је витез, потеци на ждријело (кад се зове у помоћ или у потјеру). cf. ждрло, богаз [1], кланац [1], жвало [2], гротло [2], [тјеснац].

Речник говора Прошћења

ждријѐло, -а, с. — 1. једњак. — Заприје ми нешто у ждријело. 2. узан простор између два брда.