/ жи̑в / изр. жи̑в се пома́мит 1. због нечега се наљутити и љутњу гласно изражавати. – Па̀пе ће се жи̑в пома́мит ка(д) чу̏је̄ да сте изгу̀били си̏дро. 2. жарко пожељети нешто или некога. – Жи̑в се пома́мијо за̀ аутима. учѝнит се у̀ жӣвӯ во̏ду ознојити се од врућине или неког тешког рада. – Сва̏ сан се учѝнила у̀ жӣвӯ во̏ду док сан до̀шла до̏ дома по о̀вему си̑лно̄му су̑нцу. жи̑в во̀да нешто што је разблажено или тако дјелује, па је лошег квалитета. – Мље́ко ти је у̀ задње̄ врије́ме жи̑ва̄ во̀да. му̏ка жи̑в (жи̑в му̏ка) велика невоља, велика мука. – Му̏ке жи̑ве̄ су то̑ би̑ле док смо вас арѝвали на̑ћ. – На̀ жӣвијен му̏кама смо се на̀шли ка̏ко ћемо ван то̑ спјѐгат да нас кри̑во не разу̀мије̄те. жи̑в ра̏на тешка рана, велика рана, нешто што се тешко може пребољети. – Ва̏с је би̏јо у̀ жӣвијен ра̏нама.
жи̑в, жи́ва, -о — некуван, непечен. — Ови качамак жив, слабо куван.