жу́па, f.1.ein sonniges Land, wo entweder kein Schnee fällt, oder der gefallene gleich wieder schmilzt, z. B. die Küste des adriatischen Meeres, terra aprica: отишао к мору у жупу; у питомој жупи. cf. [умина] присоје2.nom. propr.mehrerer Gegenden, н. п. Жупа Никшићка, Жупа у Крушевачкој нахији; Нијемци и Талијани зову и ГрбаљЖупа.3.(у Славонији)нурија (докле један поп држи), die Pfarre, paroecia [videнурија]. 4.(у Далмацији)домаћа чељад, н. п. тај човјек има много жупе у кући,die Hausgenossen, domestici, [videчељад2]. cf.војска.