Српски рјечник

1. жу́ја, f. 1. Сријему) die Goldamsel, Goldbrossel, oriolus galbula [L.]. 2. Бачк.) vide жуња. 3. m. (ист.) vide жујо.
2. жу̏ја, f. ein gelbes Schwein (Sau), porca flava.

Речник косовско-метохиског дијалекта

1. жу̏ја, е ж. овца жућкастих, шарених образа и ушију. — У В. 2. жу̏ја ж., знач. различно.
2. жу̑ја, жӯје̑ м. 1. а) назив вола жуте длаке. 2. б) назив пса жуте длаке. — У В. 1. жу́ја ж.
3. Жу̑ја, Жӯје̑ арнаутски надимак човеку у Лауши.

Речник говора Прошћења

жу̏ја, -е̄, ж.овца жуте длаке по глави. – Увати жују да је помузем.