за̑ва, е и за̄ве̑ ж.(постала од зьльва, залва, заова, за̑ва као: кова̑лница—кова̏ница, Копалник—Ко̏паник, дал—да̑) мужевљева сестра његовој жени: Ша̏вар тра̑ва, ми̏лна за̑ва (нп).Прил. — За̑ва ми је па сам се покори̏ла. — Оста̏вила сам де̑те код моје̑ за̑ве. — Би̏ла сам код моје̑ за̄ве̑. — У В.за̏ова и за̑ва ж.