Српски рјечник

за́клоп, m. 1. Schloß und Riegel, sera. 2. (у Рисну) vide заклопац.

Речник говора јужне Србије

за́клоп м начин орања. Орач прву бразду оре средином њиве, а потом оре с обеју страна све до једне и друге међе. „О́рем на за́клоп” (Горње Требешиње).
за́клоп м део у плуга који окреће земљу приликом орања (Жујинце).

Речник говора Прошћења

за̀клоп, -а, м. — кључаница, брава. — Слаб нам је заклоп на кућу, неко ће нам провалити.