Речник говора јужне Србије

заора́тим (имп. заора́ти; аор. ја заорати́, ти за́орати; р. пр. заорати́ја, -и́ла, -и́ло) свр. започнем разговор. „Кад ми заора́тимо, не зна́је се крај” (Љутеж).