Речник говора јужне Србије

зао́рљив, , онај који је незгодне нарави; непопустљив; тврдоглав. „Не мо́жев да се сло́жив јер су о́ба зао́рљиви” (Миланово). „Он је мло́го зао́рљив чове́к, о́ћe да би́дне у́век на њего́во” (Бујановац).