Речник говора јужне Србије

запо́тним (имп. запо́тни; р. пр. запотни́ја, -и́ла, -и́ло) свр. забоднем мотку у земљу да се ту стока не сме пуштати. „Он за́потна лива́ду, дру́ги туј ви́ше не́ма да те́рав о́вце” (Спанчевац). „Да запо́тнимо лива́де, вре́ме је” (Радовница).