Српски рјечник

зеља̀ни̑к (зељани́ка) m. Драгачеву) vide зељаница.

Речник говора јужне Србије

зеља́ник м део бразде који остане неузоран. „Дај мати́ку и иско́пај зеља́ник, пре́скочи га плуг” (Големо Село).
зеља́ник м пита зељаница (с купусом, спанаћем, празилуком, копривом, штавељом и др.) (Собина).