Српски рјечник

зла̀тица, f. 1. трава, којој је лист с наличја жут као злато и рутав, а озго зелен и гладак. Кажу да је добра од живине. 2.  вода у Зети, ein Fluß in Зета: Крај Златице више Подгорице. 3. у Банату поток и код њега намастир. Још ће и више бити вода и мјеста која се овако зову.