Речник говора јужне Србије

ижџа́њкам (имп. ижџа́њкај; аор. ја ижџањка́, ти и́жџањка; трп. ижџа́њкан) свр. мољакањем искамчим (нешто); измолим упорним тражењем. „И́ма да се озно́јиш до́кле од ње́га не́што ижџа́њкаш” (Света Петка). „Једва́ му ја ижџањка́ теј па́ре” (Бујановац). „Те́шко је ижџа́њкано бра́шно” (Врање).