изле̏с, изле̏гнем свр.изаћи: Не мо̏гу го̏ла да изле̏гнем пред чове̏ка. — Па изле̏гните и ви̑.Џак. — Да не изле̏гнем преко вра̄та̑.Кл. —Мрсо̏та да гу изле̏гне. — Излего̏(1. једн. аор.), изле̏гоше(3. мн. аор.) — Они изле̏гоше старе̏ји.БП.ПећКл. — И̏злеже(3. јед. аор.) — По̏дби али̏не, и̏злеже.БМ. — Већи̑л њо̑јзин и̏злеже.БМ. — Из гру̏де и̏злеже.БП. — Да изле̏гнем од па̏мети. — До̏шла ду̑ша да изле̏гне. — Нећу од ме̏не лакрди̏ја да изле̏гне. — Несам ни̏где изле̏гла.БМ. — У В. 2ѝзлећи, легне̑м, у RJA. нема са овим значењем, али има глаг. izlaziti, izlazîm несвр.