изне̑с, изнесе̑м и изне̏сем свр.показати: До̑ђи, теке ти же̏ну изне̑с нећу.Пећ. — Спасти се, умаћи:Ти ода̑вде не мо̏ш изне̑с гла̑ву(нп.).Рас. —Набедити, потворити:И̏знели гу да је роди̏ла ко̏пиле. — Тај рачу̑н ћe ба̏јаги да изне̏се. — Ставити на вољу, понудити:И̏знели пред сва̏тове ушти̏пце, ше̑рбет и сва̏шта. — Изложити продаји:И̏знео ју на паза̑р у ова̑j пе̑так, па нeћe нико ни да погле̏да а ка̏мо ли да пи̑та по̏што је. — Искрснути:И̏знесе га ђа̏во, ана̏тема га би̑ло, од некуд, кај да из земље̑ и̏скочи, те ту̏п пред ме̏не. — Са се:Да је ваља̏ло, и̏знело би се. — У В. н RJA. ìznijеti (iznѐѕti), iznèsȇm свр.