изора̏т, изо̏рем свр.свршити орање једне земље, њиве: Изора̏ли су Арну̑ти цео Свра̏чак. — Изо̏рао сам.Ц. Вр. — Ору̑ћи извадити из земље:Ко̑ла из Го̄јбу̏ље онома̑д изора̏о пуно гр̏не стари̑нске па̏ре. — Са се:На̏јпре се изо̏ре, па се посе̏je и повла̑чи. — У В.изо̀рати, изо̀ре̑м свр. и несвр. , у RJA. izо̀rati, ìzоrȇm свр.