Речник косовско-метохиског дијалекта

1. има̏т, и̏мам несвр. поред обичног значења: Тад има̄ђа̑ ми̏чко де̑те. — И̏ма ми ина̑т. — И̏ма ми пи̏зму (мрзи ме). — И̏мамо сва̏шта до̏ста. — Нигде ни̏шта не̑мате. — Шта и̏мате у то̑рбе? — А̏јер да не ви̏диш, cpе̏ћy да не̑маш! — Не̑мам ка̏д. — Оћемо теке не̑ма се кад. — Има̑ући ја у рӯка̑. — У претериталном облику може значити: родити: За три го̏дине није има̏ла (т.ј. није рађала). Пећ. — Има̏ла му жена (т. ј. родила). — Са се: Сад ово̑ што му се има̏ло. Гојб. — Он се туна има̏о (т.ј. родио). — У В. и RJA. ìmati, imȃm несвр. III, 1., а., с).
2. и̏мат свр. Не знам да ли има презент. Забележио сам само ове примере: Како те и̏маше тебе? (т. ј. како те зваху). Прил. — Како му има̑ше? Гојб. У В. и РЈА н.

Речник дубровачког говора

/ ѝмат / изр. и̏ма̄ бит мора да је, изгледа да је. – И̏ма̄ би(т) да је надво́ру зи́ма. – И̏ма̄ би(т) да се наје́дијо кад га не̑ма̄. и̏ма̄ се …; и̏ма̄н треба, потребно је, мора се. – Ако ћемо пра̏во, и̏ма̄ се за̀ то̄ пи́тат о̀ца. – Рѐкли су ми да и̏ма̄н о̑ди о̀стат јо̏ш ко̀јӣ да̑н. – На ко́нцу, о̀ни ѝмају учѝнит ка̏ко ин се ре̏че̄. ѝмат што̏ ви̏ђет каже се кад се ко изненади нечим лијепим или ружним, па о томе прича другоме. – Ка(д) смо до̀шли та̏мо, ѝмали смо што̏ ви̏ђет: пу̏на тр̀пеза сва̏ко̄га бла̑га бо̀жје̄га. – Кад је прѐстало па̏дат, ѝмали смо што ви̏ђет: све̏ во̀ће гра̏д у̀бијо! за не ѝмат по̀сла с не̏ким каже се у случају кад се не жели имати везе с неким, односно кад се наслућују или претпостављају неке неугодности. – Не́ћу у̀ њега ни̏шта пи́тат за не ѝмат по̀сла с вра̑гон.