/ ѝмат / изр. и̏ма̄ бит мора да је, изгледа да је. – И̏ма̄ би(т) да је надво́ру зи́ма. – И̏ма̄ би(т) да се наје́дијо кад га не̑ма̄. и̏ма̄ се …; и̏ма̄н треба, потребно је, мора се. – Ако ћемо пра̏во, и̏ма̄ се за̀ то̄ пи́тат о̀ца. – Рѐкли су ми да и̏ма̄н о̑ди о̀стат јо̏ш ко̀јӣ да̑н. – На ко́нцу, о̀ни ѝмају учѝнит ка̏ко ин се ре̏че̄. ѝмат што̏ ви̏ђет каже се кад се ко изненади нечим лијепим или ружним, па о томе прича другоме. – Ка(д) смо до̀шли та̏мо, ѝмали смо што̏ ви̏ђет: пу̏на тр̀пеза сва̏ко̄га бла̑га бо̀жје̄га. – Кад је прѐстало па̏дат, ѝмали смо што ви̏ђет: све̏ во̀ће гра̏д у̀бијо! за не ѝмат по̀сла с не̏ким каже се у случају кад се не жели имати везе с неким, односно кад се наслућују или претпостављају неке неугодности. – Не́ћу у̀ њега ни̏шта пи́тат за не ѝмат по̀сла с вра̑гон.