и̏скат и иска̏т, и̏штем и и̏скам несвр.1.хтети: И̏скам да му да̑м. — И̏ска да уле̏гне у ту во̏ду.Глав. — Не и̏ска да зна̑ за на̑с. — 2.тражити: И̏ска ми ду̑ша нешто ки̏село. — И̏ди и̏шти од стрина-Мирја̏не да ти да̑ лечка а̄л-попри̏ку у зајам. — И̏ма што гу ду̑ша и̏ште. — Иска̏ла сам да ме прими у ро̑д. — Са се:А. Што чини̑? — Б. Седи̑, и̏ште се(т.ј. биште се). — У ДК. 1765 год.:Рибари селѡ, Ищи за ѡпиелѡ жена щѡ Ꙋмре ·е҃· гроша. У В. и у RJA. 1.ѝскати, и̏ште̑м и 2.и́скати, и̑ште̑м несвр.
Речник дубровачког говора
/ѝскат/изр.што̀ ћете (ви̏ше̄) ѝскаткаже се кад се у разговору жели истаћи да је то о чему је ријеч нешто највише што се могло очекивати. – Би̑ло је че̏ја̄ди, му̏жике̄, ро̏ке̄та̄, ма што̀ ћете ви̏ше̄ ѝскат! – Све̏ је би̑ло што̀ ћете ѝскат.