исломи̏т, исло̏мим свр.сломити, искршити: Исло̏ми тај ле̏б(каже се домаћину да преломи хлеб и да се почне обедовати).Луд. — Исло̏ми ми једно кома̏че од те̑ пога̏че. — Исломи̏јо ру̑ку. — Са се:Чувај да ти се не исло̏ми. — Исломи̏ла му се оса̏вина.У В. и у РЈА н.